|
16 ili 18. avgust 1989, Selo Volujac
Svedok: Ljubomir Stojičić
Mesto: Naselje Bugarine, selo Volujac Vreme odvijanja događaja: 16 ili 18. avgust 1989., 22:20h Broj svedoka: 10~11 Opis vašeg iskustva: Dan u oči proslave 75 godina bitke na Ceru, U 22:00 krenuli smo kao porodica (dvoje dece 11 i 6 godina, supruga i ja) iz Šapca preko Tekiriša (na Ceru) do Komirića, opština Osečina. Naime, tog dana je bila velika vrućina, a ja sa supruzi i deci obećao odlazak u selo, te kako sam i radio, tako smo kad se malo smanjila toplota krenuli u tačno 22:00h. Dolaskom u naselje Bugarine, sela Volujca, iz automobila primetio sam na inače vedrom nebu (mesečina), veliki "oblak", neobično svetlo sive boje, i neobičnog oblika. Upitao sam suprugu koja je sedela kao suvozač, šta se to dešava na nebu. Supruga je tada ugledala (to mi je pričala, ja nisam smeo gledati, vozio sam kroz naselje, a i ljudi je bilo pored puta u tom naselju) nešto žuto-crveno-plavo da se pojavljuje iz oblaka. Dolaskom na mesto zvano "Ugljara" zaustavio sam vozilo, izašli smo svi napolje, moglo je biti 22:20h. Bila je apsolutna tišina, čini mi se ni lišće nije treperilo (nije bilo pesme noćnih ptica, cvrčaka, zrikavaca i slično, što je nemoguće). Na nebu levo od puta na nekih do 50m od tla, iz tog čudnog oblaka, kao iz nadošlog testa za hleb, uz blagi šum pojavila se ogromna "tek zarezana šestougaona grafitna olovka" boje gvožda kad ga kovač zagreje u žaru za kovanje. Bila je veličine "Beograđanke", ali u vodoravnom položaju, stim da se od "oblaka" nije nazirao kraj. Vrh "tek započetog zarezivanje olovke" je bio "obrađen" kao krnja šestougaona piramida, a telo je ličilo na grafitnu olovku. Sve površine su bile prekrivene pločama osmouglovima, koji su se presijavali, menjajući boje od belog-žutog-zlatnog-roze-crveno-ljubičasto-plavo-sivo, odnosno u sve boje, kao što sam rekao, užarenog gvožđa za kovanje. Supruga se uplašila za decu. Ja nisam osećao neki strah te sam sa fotoapratom u kome sam imao novi film, fotografisao to telo-pojavu. Istrošio sam ceo film (menjao sam blende i ekspozicije). Supruga je predlagala da se vratimo, bojeći se decu. Mi smo na tom mestu bili sami oko 1 sat, a onda je naišao iz suprotnog pravca taksi vozač, koji je i pored toga što je žurio ostao sa nama 1 sat, tj. dok se to telo uvučeno u oblak uz blagi šum sličan onom kad napraviš usta na "O" i polako dukoko uvlačiš vazduh, velikom brzinom premestilo na "vrh" Cera na nekih 2-3 km od mesta Ugljare, Zabrinuta supruga zamolila je taksistu da ukoliko čuje da je nestala porodica, da zna o čemu se radi. Taksista je otišao svojim putem, a mi smo nastavili put za Komirić. To telo i oblak bili su vidljivi i na vrhu Cera, a dolaskom u selo Zavlaka (sa druge strane Cera), iz obližnje kafane izašlo je i pešice putem išlo 5-6 mladića i devojaka. Kad sam stao i pitao šta se ono svetli na Ceru, oni su takođe bili začuđeni, gde smo, ali sa veće udaljenosti sa njima ostali i posmatrali već opisanu pojavu-predmet. Put od Šapca do Komirića u normalnoj vožnji prelazio sam za 45~60 minuta, ali tad smo stigli u Komirić oko 1:45h, probudili ukućane, te još oko pola sata, ali sa veće udaljenosti posmatrali čudnu svetlost. Povratkom u Šabac, fotoaprat predao sam fotografu-profesionalcu-poznaniku, da ja ne bi slučajno osvetlio film, sa napomenom o čemu se radi. Razvijanjem filma utvrđeno je da nema ni jednog uspelog snimka. Amaterski sam se bavio fotografijom, ali imao sam taj predmet u okviru kriminalističke tehnike. Vaša kratka biografija: pravnik, invalidski penzioner |
||
 |
|
